24
petak
srpanj
2009
Bespomoćna.
I dok tako padamo s visoka, a ne vidimo dno, često se u snu uhvatimo za nešto i spasimo se, ili se jednostavno probudimo. U najvećem snu od svih snova u životu, u životu, ne možemo se probuditi. Borimo se protiv „padanja“ hvatajući se onda za sve oko sebe, pružajući ruke, u prazno, ili povlačeći ljude oko sebe. Pružaju mi se ruke koje ne želim povući sa sobom, a ovaj 'pad' ne mogu zaustaviti.
Začahurimo se u svoje strahove rezultatom bespomoćnosti, nastojeći samo preživjeti još jedan dan. A onaj tvorac snova? Život je taj koji stavlja pred nas situacije pred kojima smo bespomoćni, baš kao i čovjek koji pada u ponor. Teško se pomiriti s time da si bespomoćan; da ćeš uskoro pasti i ne možeš učiniti ništa protiv toga.
komentiraj (3) * ispiši * #
